200 koraka…

Danas sam vikala na Ljicu. Jer je nedovoljno obučena skoro otrčala iako sam ja urlala za njom do kapije. Poštar je doneo paket koji se vratio. Kaže bila je na više od 3 metra. Da ga pita kako je… Kaže, ja sam paničar. Neka sam. Urlala sam. I rekla da nema takvog izlaženja. Ja nisam … Continue reading 200 koraka…

… 200 koraka nazad!

Ovo je situacija kada se mora koristiti razum. Kada mora da se razmišlja. Kada mora da se donese odluka a da nije ishitrena, sebična, nesmotrena. Tom prilikom smo sestra i ja rešile da sednemo u auto (samo ona vozi) i odemo da sipamo malo benzina. Da imamo. Da ne budemo na rezervi. Danas. Ne sutra, … Continue reading … 200 koraka nazad!

200 koraka…

Sad će podne. Trebalo bi da nam je ovo drugi dan zvanične samoizolacije, ali smo morale po kuci hranu. Usput smo kupile još po neku sitnicu, naše “seljačke” radnje su zanimljive. Ispred svake ima neka klupica, gde sedi uvek po nekoliko ljudi. Ispred jedne njih četvorica, sa maskama, pribijeni jedan uz drugog. NIje to neko … Continue reading 200 koraka…